Nije on delija što je sa mnom, već je delija – po sebi..

keep-calm-i-budi-delijaKad ti kažu da ti je momak/partner/suprug/ljubavnik – delija (ne mislim na pripadnika navijačke grupe) i da mu svaka čast, bude ti nekako drago, jel da? Pa se ponosiš i ti što drugi vide kakav je.. Pa ti raste ego jer je on takav – delija baš tvoj (momak/partner/suprug/ljubavnik)..

Al kad si žena sa invaliditetom a njemu kažu „ti si delija i čovek i svaka ti čast jer si s njom“ ne moraš da budeš posebno feministički ni bilo kako edukovana i senzibilisana da ne shvatiš da je ta osoba govoreći tvom momku/partneru/suprugu da je delija zapravo rekla mnogo stvari:

  1. koliko si ti sve suprotno od „delije“ i to samo zbog invaliditeta.
  2. uopšte nije važno šta si sve u životu, šta radiš, čime se baviš, koliko si edukovana- imaš invaliditet- to te deklariše kao nesposobnu. Ne-spo-so-bnu. Nesposobnu. Tačka.
  3. momak/partner/suprug/ljubavnik može nedajbože zapravo biti ružan, glup, neobrazovan, neradnik, lenj, nasilnik, psihopata, lik kome je fetiš da bude sa ženom sa invaliditetom (da, ima i takvih) – objektivno sve suprotno od delije – al to nije važno- bivanje sa ženom sa invaliditetom je velikooo k’o kuća, jedini i najmerodavniji dokaz da je čovek dobar.

U mom slučaju, 80-godišnji dedica je jedno 50ak puta pomenuo reč delija, ja sam se smejala u sebi i jedva suzdržavala da se glasno ne nasmejem. Dok je on dalje pričao ja sam procesuirala sve opasnosti ovakvih predrasuda – na globalnom nivou. Razumem dedinu perspektivu. Od detinjstva je nateran da radi, radi, radi, zarađuje za sebe i mnogobrojnu porodicu a da bi radio – „moraš biti fizički sposoban“. U njegovo vreme, obrazovanje i umni rad nisu bili ni prepoznati a kamoli cenjeni i vrednovani isto ili više nego fizički rad. I ako si fizički sposoban – pa radiš za toliko gladnih usta, samo onda si cenjen.

Očekivano je naravno, kad te neko hvali da se zahvališ, jel da.. U mom slučaju, Delija nijednom nije rekao hvala, gledao je i slušao dedu ozbiljnog lica, ničim ne pokazujući da se slaže sa dedom ili da mu prijaju te reči hvale, dizanje u nebesa i slično. (Doduše, nije pokušao ni da mu objasni –da polemiše s njim da je to predrasuda, al istini za volju nisam ni ja). Čak i kad je deda insistirao “Pa reci nešto!“ Delija je ćutao – i gledao ga „belo“ čak sam i ja smejući se rekla „Ma reci mu hvala 🙂 “ Meni je, u jednom trenutku odsustva Delije, deda rekao „Čestitam“ … ni ja nisam rekla „hvala.“ Narednih dana sprdali smo se sa oslovljavanjem „delija“.

U svakom slučaju ovaj delija jeste delija: ne zato što se emotivno vezao za ženu sa invaliditetom već zato što očigledno ne misli da je zbog toga veliki čovek, delija i da mu svaka čast. (Na stranu to što je lep, pametan, obrazovan, vredan, radan, svestran, dobar.. 🙂 )

Ipak, kao što rekoh, globalne posledice stava tj. predrasude da su partneri žena sa invaliditetom – apriori dobri ljudi i da je uvek ljubav razlog veze, može biti pogubna. Žene sa invaliditetom su neretko žrtve i psihičkog i fizičkog nasilja, manipulacije a zamislite kako je njoj teško reći da je žrtva nasilja okolini koja ni ne pomišlja da bi neko mogao „nejaku, nemoćnu ženu da maltretira“ i koja je ubeđena da je on sigurno mnogo voli..

Ali ne samo to, problem je kad žena/devojka sa invaliditetom negde usput interiorizuje tj. prisvoji kao svoj, stav da je muškarac koji „se usudi da bude s njom“ samim tim što „se usudio“ sigurno dobar, voli je.. i onda čak i kad je svesna da to nije to, da je žrtva manipulacije, nasilja psihičkog i fizičkog, ona ostaje u toj priči jer je ubeđena da neće naći boljeg, zapravo ubeđena je u svoj manjak vrednosti zbog invaliditeta. Još kad se tome doda pasiviziranost koju je možda utkala u ličnost jer je vaspitavana da bude mirna, dobra, poslušna, da ćuti i trpi – kao žena a još naviknuta da se prilagođava, povlači, na nedostatak izbora i prihvatanja situacije kao nepromenjljive – kao osoba sa invaliditetom, posledice su…

Advertisements

2 komentara (+dodajte svoj?)

  1. Povratna veza: „Šta to ona ima što ja nemam???“ Ili Zašto (voli Micu k’o C začin)? | OLIVA
  2. Povratna veza: „Ljubav ne poznaje granice…“ gde ti (i zašto uopšte) vidiš granice? | "ispravljačica krivih drina"

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

Discover

A daily selection of the best content published on WordPress, collected for you by humans who love to read.

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

Lana Nikolić blog

Ono što sam rekla, ili ću tek da kažem

Anti-Contra

Priče bez tačke

Andjelija Simic

Psychology unplugged

Putuj po Srbiji

Izleti u Srbiji, odmor i putovanja, šta posetiti i obići u Srbiji

ScriboWoman

Priče [ne tako kratke]

P O V E Z I V A NJ E

pokušavam biti čovjek

©seherzadadelic

Šta je život, par koraka... od avlije do sokaka.

feminist review

the FR blog

Vegetarijanstvo, veganstvo, bezglutenska kuhinja

vegetarijanstvo, veganstvo, bez glutena

Bitanga & Princeza

hahakomentar

Gospel of Lestat Gianni

Menjamo svest da bismo promenili svet

između2vatre

blog brlog

diplomiraniduduk

Razmišljanja jednog (ne?)običnog Duduka ili(ti) p...ljuva...nje uz vetar, a možda i sviranje ... za male pare

%d bloggers like this: