Nije on delija što je sa mnom, već je delija – po sebi..

keep-calm-i-budi-delijaKad ti kažu da ti je momak/partner/suprug/ljubavnik – delija (ne mislim na pripadnika navijačke grupe) i da mu svaka čast, bude ti nekako drago, jel da? Pa se ponosiš i ti što drugi vide kakav je.. Pa ti raste ego jer je on takav – delija baš tvoj (momak/partner/suprug/ljubavnik)..

Al kad si žena sa invaliditetom a njemu kažu „ti si delija i čovek i svaka ti čast jer si s njom“ ne moraš da budeš posebno feministički ni bilo kako edukovana i senzibilisana da ne shvatiš da je ta osoba govoreći tvom momku/partneru/suprugu da je delija zapravo rekla mnogo stvari:

  1. koliko si ti sve suprotno od „delije“ i to samo zbog invaliditeta.
  2. uopšte nije važno šta si sve u životu, šta radiš, čime se baviš, koliko si edukovana- imaš invaliditet- to te deklariše kao nesposobnu. Ne-spo-so-bnu. Nesposobnu. Tačka.
  3. momak/partner/suprug/ljubavnik može nedajbože zapravo biti ružan, glup, neobrazovan, neradnik, lenj, nasilnik, psihopata, lik kome je fetiš da bude sa ženom sa invaliditetom (da, ima i takvih) – objektivno sve suprotno od delije – al to nije važno- bivanje sa ženom sa invaliditetom je velikooo k’o kuća, jedini i najmerodavniji dokaz da je čovek dobar.

U mom slučaju, 80-godišnji dedica je jedno 50ak puta pomenuo reč delija, ja sam se smejala u sebi i jedva suzdržavala da se glasno ne nasmejem. Dok je on dalje pričao ja sam procesuirala sve opasnosti ovakvih predrasuda – na globalnom nivou. Razumem dedinu perspektivu. Od detinjstva je nateran da radi, radi, radi, zarađuje za sebe i mnogobrojnu porodicu a da bi radio – „moraš biti fizički sposoban“. U njegovo vreme, obrazovanje i umni rad nisu bili ni prepoznati a kamoli cenjeni i vrednovani isto ili više nego fizički rad. I ako si fizički sposoban – pa radiš za toliko gladnih usta, samo onda si cenjen.

Očekivano je naravno, kad te neko hvali da se zahvališ, jel da.. U mom slučaju, Delija nijednom nije rekao hvala, gledao je i slušao dedu ozbiljnog lica, ničim ne pokazujući da se slaže sa dedom ili da mu prijaju te reči hvale, dizanje u nebesa i slično. (Doduše, nije pokušao ni da mu objasni –da polemiše s njim da je to predrasuda, al istini za volju nisam ni ja). Čak i kad je deda insistirao “Pa reci nešto!“ Delija je ćutao – i gledao ga „belo“ čak sam i ja smejući se rekla „Ma reci mu hvala 🙂 “ Meni je, u jednom trenutku odsustva Delije, deda rekao „Čestitam“ … ni ja nisam rekla „hvala.“ Narednih dana sprdali smo se sa oslovljavanjem „delija“.

U svakom slučaju ovaj delija jeste delija: ne zato što se emotivno vezao za ženu sa invaliditetom već zato što očigledno ne misli da je zbog toga veliki čovek, delija i da mu svaka čast. (Na stranu to što je lep, pametan, obrazovan, vredan, radan, svestran, dobar.. 🙂 )

Ipak, kao što rekoh, globalne posledice stava tj. predrasude da su partneri žena sa invaliditetom – apriori dobri ljudi i da je uvek ljubav razlog veze, može biti pogubna. Žene sa invaliditetom su neretko žrtve i psihičkog i fizičkog nasilja, manipulacije a zamislite kako je njoj teško reći da je žrtva nasilja okolini koja ni ne pomišlja da bi neko mogao „nejaku, nemoćnu ženu da maltretira“ i koja je ubeđena da je on sigurno mnogo voli..

Ali ne samo to, problem je kad žena/devojka sa invaliditetom negde usput interiorizuje tj. prisvoji kao svoj, stav da je muškarac koji „se usudi da bude s njom“ samim tim što „se usudio“ sigurno dobar, voli je.. i onda čak i kad je svesna da to nije to, da je žrtva manipulacije, nasilja psihičkog i fizičkog, ona ostaje u toj priči jer je ubeđena da neće naći boljeg, zapravo ubeđena je u svoj manjak vrednosti zbog invaliditeta. Još kad se tome doda pasiviziranost koju je možda utkala u ličnost jer je vaspitavana da bude mirna, dobra, poslušna, da ćuti i trpi – kao žena a još naviknuta da se prilagođava, povlači, na nedostatak izbora i prihvatanja situacije kao nepromenjljive – kao osoba sa invaliditetom, posledice su…

Advertisements

2 komentara (+dodajte svoj?)

  1. Povratna veza: „Šta to ona ima što ja nemam???“ Ili Zašto (voli Micu k’o C začin)? | OLIVA
  2. Povratna veza: „Ljubav ne poznaje granice…“ gde ti (i zašto uopšte) vidiš granice? | "ispravljačica krivih drina"

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Lana Nikolić blog

Ono što sam rekla, ili ću tek da kažem

Anti-Contra

Priče bez tačke

Putuj po Srbiji

Izleti u Srbiji, odmor i putovanja, šta posetiti i obići u Srbiji

ScriboWoman

Priče [ne tako kratke]

P O V E Z I V A NJ E

pokušavam biti čovjek

©seherzadadelic

Šta je život, par koraka... od avlije do sokaka.

feminist review

the FR blog

Vegetarijanstvo, veganstvo, bezglutenska kuhinja

vegetarijanstvo, veganstvo, bez glutena

Bitanga & Princeza

hahakomentar

Gospel of Lestat Gianni

Menjamo svest da bismo promenili svet

između2vatre

blog brlog

diplomiraniduduk

Razmišljanja jednog (ne?)običnog Duduka ili(ti) p...ljuva...nje uz vetar, a možda i sviranje ... za male pare

%d bloggers like this: