krenula je na put..

Sasvim neočekivano..

Pitao ju je: gde smo danas?

Ovaj put je bila hrabrija, odlučnija..

Rekla je da ne zna, da se uprkos njegovom trudu u njoj ništa nabolje nije pomaklo, da joj se čini da ta ljubav više nije (dovoljna).. da razmišlja o tome da sigurnost koja je izvesna ne treba da bude razlog za ostanak.. 

I kao da je zagazila jednom nogom na stazu pročišćenja.. 

Još samo da istraje.. da pročisti misli, otera strahove.. preuzme odgovornost za sav budući haos i bol.. 

Da zadrži pogled na markacijama dok hoda i ne završi u žbunju..