Kad sekretarijat za neuku nema para za nauku ali ima za lečenje invaliditeta

Ako pogledate bolje naslov piše Sekretarijat za nEuku.. slučajno je greška ali kad pročitah shvatih da se baš slaže..

Znam da u ovo vreme virusa, predizbornih „zezancija“, ovo što ću napisati nije u fokusu ali zapravo… samo je pokazatelj i ide u prilog dokaza u kakvom sveopštem haosu živimo..

Dakle.. Prošle godine ali i ove, podnesemo mi iz KAO Parnasa aplikaciju za sredstva Pokrajinskom sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost projekat koji u osnovi ima upravo ono što Sekretarijat ovim konkursom navodi da podržava, odnosno:
-popularizacija i podizanje kvaliteta naučnoistraživačkog rada u interdisciplinarnoj oblasti invalidnosti i roda kroz raspisivanje poziva za naučne radove te
-organizovanje međuregionalnog skupa u oblasti naučnoistraživačke delatnosti odnosno organizovanje jednodnevne konferencije na temu ŽENA SA INVALIDITETOM: TEORIJA, PRAKSA, PERSPEKTIVE“ u okviru jedne visokoškolske ustanove u Vojvodini, na kojem će autori/ke predstaviti očekivanih minimum 5, a maksimum 10 apstrakata na ovu temu, odabranih od strane urednica i to na SR/HR/BIH/CG jezicima
publikovanje u elektronskoj i štampanoj formi zbornika naučnih radova, odabranih od strane urednica u svrhu doprinosa popularizaciji i razvoju naučnoistraživačkog rada u pomenutoj oblasti.

Ove godine još i popravim tekst aplikacije.. i pošaljem propratno pismo koje je čak i sadržalo ove pasuse dole koje označavam sa *..

Odgovor oba puta: Obaveštavamo Vas da je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost nakon razmatranja podnetih prijava a uzimajući u obzir ograničena finansijska sredstva za ovu namenu, doneo odluku da navedenu prijavu ne finansira..

Dakle, nema para za nauku.. Ako treba pojašnjenje zašto je ova naša ideja da raspišemo konkurs za radove pa da organizujemo konferenciju važna evo:

*U svetu postoje studije invalidnosti, pa i feminističke studije invalidnosti, niz teoretičarki i teoretičara koji sagledavaju kako invaliditet utiče na sve segmente društvenog života, na naučne discipline, a u okviru toga kako rod u interakciji sa invaliditetom i obratno deluju jedno na drugo a zatim na druge segmente života. U Srbiji pa i u regionu gotovo da nema radova na ove teme. U naučnim zbornicima, radovi su ograničeni na temu terminologije, inkluzije u obrazovanju i modela invalidnosti. Ženama sa invaliditetom se bavi nas par a budući da je podrška za akademski razvoj izostala i naši radovi su sporadični. Budući da je nauka sistematski poduhvat koji stvara i organizuja znanja u obliku objašnjenja i teorijskih predviđanja, naučno promišljanje na temu invalidnosti i roda mora da se podstakne, pokrene, afirmiše i objavi.

E sad drugi deo iz naslova..

Ne bi meni bilo toliko krivo, mislila bih da Sekretarijat stvarno ima neke druge naučne oblasti u fokusu (koga briga za žene sa invaliditetom jelte) da se već 2018. i 2019. na račun ovog Sekretarijata studenti sa invaliditetom NS Univerziteta nisu banjali (da ne kažem nešto drugo) po Banji Kanjiži. Ili, kako ćete naći po zvaničnim vestima na sajtu i na RTV Vojvodina pa i po nazivu projekta: studenti sa invaliditetom su se lečili.. Ej lečili..!!!

*Sekretarijat je dakle podržao „lečenje i rehabilitaciju studenata sa invaliditetom u banji Kanjiži“ sa 1,4 miliona dinara što je meni kao bivšoj predsednici Udruženja studenata sa invaliditetom, koja je upravo tamo započela sad već prekodecenijski aktivizam u invalidskom pokretu a i teoretičarki feminističke oblasti invalidnosti apsolutno nepojmljivo: prvo iz razloga što, te 2003. godine (pripremajući me za funkciju predsednice NSUSI-ja) prvo su me naučili da invaliditet nije bolest i stoga se ne leči a drugo – Udruženje je osnovano i deluje iz tzv. Socijalnog modela invalidnosti u okviru kog mora da lobira, deluje i zahteva promenu i popravljanje okruženja, konkretno uslova studiranja, smanjenje predrasuda a ne iz medicinskog modela gde je akcenat na invaliditetu koji se leči i popravlja. (Argumenta radi u vreme dok sam bila predsednica NSUSI-ja, samo u toku školske 2006/2007. stvoren je studio za snimanje zvučne literature za slepe studente, rađene su radionice po srednjim školama o pravima osoba sa invaliditetom, filmske projekcije po Novom Sadu, obnovljena računarska i dr. oprema, kreiran trogodišnji strateški plan sa razrađenim predlozima projekata, kreiran studentski volonterski centar, održan okrugli sto na temu položaja mladih sa invaliditetom u srednjem obrazovanju..). I ma kako se u okviru tog „banjskog oporavka“ usput održavale radionice (koje niko ne konkretizuje, pa je nejasno da li su, kako i koji studenti zaista osnaženi) suština ovog projekta – banja za studente sa invaliditetom, dalje vodi stereotipizaciji i produbljivanju predrasuda a ne istinskom napretku budućih visokoobrazovanih osoba sa invaliditetom (što je isto diskutabilno jer je među učesnicima poslednje dve godine bilo studenata koji su upisali fakultete još za vreme mog mandata).

Kako tačno 10 dana banje ubrzava završetak studija? I kako to doprinosi naučno istraživačkoj delatnosti? I kako to može biti uopšte predmet finansiranja OVOG Sekretarijata?

*Upravo zato, takav projekat ne bi trebalo da bude prioritetniji za ovaj Sekretarijat nad bilo kojim razvojem naučnoistraživačke delatnosti. Novosadsko udruženje studenata sa invaliditetom na žalost i na štetu i osoba sa invaliditetom i društva u celini, očigledno više ne sledi svoju misiju i viziju osnivača, ali ja naivno verovah da Sekretarijat radi u okviru svojih nadležnosti a ne na osnovu pojedinačnih interesa vođen predrasudama, stereotipima i neznanjem.

*Drugo, upravo realizovan projekat „Jačanje kapaciteta institucija za promociju važnosti političkih, ekonomskih, socijalnih i zdravstvenih prava žena sa invaliditetom“ i u okviru toga dva seminara koji smo održali za 39 predstavnika opština, gradskih uprava i centara za socijalni rad, govore nam u prilog tome da je izučavanje, naučna građa o ženama sa invaliditetom odnosno interakciji roda i invaliditeta, sa različitih naučnih disciplina i mogućnost pristupa znanju koje je objedinjeno na jednom mestu od izuzetne važnosti jer postoji očigledan manjak znanja čak i osnovnog kad su žene sa invaliditetom u pitanju, a samim tim postoje stereotipi i predrasude koje utiču na rad ljudi na funkcijama. Čak i sama činjenica da je „banjsko lečenje“ imalo i podršku Univerziteta i komisije Sekretarijata zapravo, na žalost govori u prilog tome.

Još prošle godine sam htela da napišem reakciju..Pa se smirih.. Ove godine vala ne ćutim..

Ispravljačica krivih drina se vratila! Dakle, ljuta sam zbog dve stvari:

kako da očekujemo da nas SNSovske interesdžije, očigledne neznalice (ili znaju al ih briga pa još gore), vode u napredak?

Kako se Novosadskom udruženju studenata sa invaliditetom desilo da se ovako vrate u medicinski model invalidnosti, prenosite li vi jedni drugima osnovne postulate i misiju udruženja il ste samo organizovani zbog oslobađanja od školarine, stipendija, karata za pozorište a sad i banje. Ja imam transfer sramote i tuge, a vi izgleda jok.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Sklerozica

Sve što ste željeli da pitate o MS, a niste imali koga! (Ili ćete naći ovdje ili možete da me pitate)

Discover

A daily selection of the best content published on WordPress, collected for you by humans who love to read.

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

Andjelija Simic

Psychology unplugged

budic.kaca90

Oblak od vune i zagorele kokice.

Putuj po Srbiji

odmor, kultura, ljubav

P O V E Z I V A NJ E

pokušavam biti čovjek

©seherzadadelic

Šta je život, par koraka... od avlije do sokaka.

feminist review

the FR blog

Vegetarijanstvo, veganstvo, bezglutenska kuhinja

vegetarijanstvo, veganstvo, bez glutena

Gospel of Lestat Gianni

Menjamo svest da bismo promenili svet

diplomiraniduduk

Razmišljanja jednog (ne?)običnog Duduka ili(ti) p...ljuv...anje uz vetar, a možda i sviranje ... za male pare

%d bloggers like this: