Voleti uprkos..

Gledam poslednja dva dana, ljudi po Facebook-u izražavaju svoje mišljenje o.. Snegu.. Neki ga vole, neki ga zovu „belo 💩“ , (oprostite na citatu) 😁

Čim padne sneg, ja sam u samoizolaciji. Ako imam neodložne obaveze, hodam uz asistenciju druge osobe. I ma kako ne bilo klizavo, sva se ukočim, hodam u grču..

Nisam ni prva ni poslednja koja ima invaliditet. Ali znam gomilu drugih osoba sa invaliditetom koje su možda i nestabilnije od mene koje čak i po ledu idu napolje, hodaju.. Same..

Kanda sam ja negde usput, psihološki sebe ograničila i naučila/navikla na strah i grč.

Možda to ima veze s tim što sam do 26 godine bila „zvrk hanuma“ (balerina na bosanskom 😁) tj. što sam hodala na prstima i na malo snega padala. Što je ulaz u moju srednju školu bio okovan ledom svaki put, pa me mama bukvalno nosila. Što je „Robna kuća Beograd“ u kojoj sam radila okružena finim extra klizavim pločicama..Zapravo.. ortopedske cipele, do te 26 godine života, budući da sam ih menjala jednom na 12-18 meseci bile su sa đonom koji NIJE bio namenjen hodu po snegu (ovo sam tek sad osvestila).. Sneg se duže zadržavao i živela sam u planinskom kraju.. Verovatno je očekivanje izvesnih padova, nemogućnost lakog ustajanja doveo do tzv. uslovljene reakcije tela, straha, grča tokom hoda..

Poenta priče.. Bez obzira na to koliko sam u strahu kad krenem, koliko se dešava i da padnem, koliko sam zatvorena i gubim nezavisnost.. Ja OBOŽAVAM sneg… Prelep mi je.. Magičan..isto kao i more.. Jedva sam čekala da padne i u Novom Sadu, gde živim..

Fotka by moja mama: selo u rodnom planinskom kraju.. Pravila mi zazubice, jer u NS još nije bio pao..

Tek u poslednjih par zima, sticajem životnih okolnosti, motivisana ljubavlju, radim na svom strahu i puštam se, hodam sama, bar po svežem, neugaženom snegu..

Neretko ne vidimo lepotu nečega već to povezujemo sa tim kako to nešto utiče na nas.. Ako nam izaziva nelagodne događaje: „nije lepo, mrzimo ga i na slici“..

Možda bi nam život bio ugodniji kad bi se odvojili od sebe samih, kad bi smo se decentrirali..kad bi smo primećivali lepotu i voleli uprkos..

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Sklerozica

Sve što ste željeli da pitate o MS, a niste imali koga! (Ili ćete naći ovdje ili možete da me pitate)

Discover

A daily selection of the best content published on WordPress, collected for you by humans who love to read.

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

Andjelija Simic

Psychology unplugged

budic.kaca90

Oblak od vune i zagorele kokice.

Putuj po Srbiji

odmor, kultura, ljubav

P O V E Z I V A NJ E

pokušavam biti čovjek

©seherzadadelic

Šta je život, par koraka... od avlije do sokaka.

feminist review

the FR blog

Vegetarijanstvo, veganstvo, bezglutenska kuhinja

vegetarijanstvo, veganstvo, bez glutena

Gospel of Lestat Gianni

Menjamo svest da bismo promenili svet

diplomiraniduduk

Razmišljanja jednog (ne?)običnog Duduka ili(ti) p...ljuv...anje uz vetar, a možda i sviranje ... za male pare

<span>%d</span> bloggers like this: