Milesin manifest

Sloboda je u čoveku. Izađimo, oslobodimo se iz kruga koji nas zatvara i ograničava.

 Oslobodimo se od predrasuda i stereotipa…od strahova i diskriminacije! Oslobodimo se od zavisti, zaziranja, optuživanja! Oslobodimo se od pasivnosti! Oslobodimo se od „ne mogu, ne da mi se, nemam vremena“ !

Biti jaka žena. Samosvesna, samostalna, nezavisna! Biti svestrana i učiti-saznavati… ne ostati u okovima trenutnog znanja jer ovaj svet je predivan i šarolik samo upoznajući ga, učeći o svim lepotama i stvarima zapravo unosimo punoću i radost u sebe i sopstveni život.

Samo otvorenih vidika omogućavamo sebi da budemo zadovoljniji u životu.

Biografija osećanja  

Prvo osećanje kojeg se sećam je osećanje magičnosti koje je izazvala četvorobojna hemijska olovka dok sam se  njome igrala i po nekoliko sati. Bilo je to davne 1980.god i tad mi je bilo 3 godine.

Tada sam valjda saznala kako jedan oblik može imati više ispoljavanja.

Sećam se osećanja radosti svaki put kad bih se dokopala neke audio kasete i kad bih joj izvukla traku do poslednjeg centimetra. Kada sada razmišljam o tome, čini mi se da je to bila prva menifestacija moje potrebe i težnje da sve što je zarobljeno-oslobodim.

1984.-e sam pošla u osnovnu školu. Kako se tada moja malenkost osećala velikom.

Sve vreme, sa mnom rastao je i moj osećaj sputanosti – Užičkim brdima i moj osećaj da treba da odem. Moj san da zavirim u svet, iza tih brda… I tako, zavirih i ugledah nepregledno polje sincokreta,  prostranstvo mogućnosti.

I zaljubih se u ravnicu… i sada se svako jutro budim sa radošću jer živim svoj san.

Nezavetovana simfonija sveta

Pre nego što sam misli usredsredila na nauku i aktivizam – pisala sam poeziju..

(e to mi je na tatu..)

jedina tema moje poezije bila je ljubavna čežnja..

prestala sam da pišem poeziju onog trenutka kad sam postala sigurna u ono što imam kraj sebe, tj. kad sam shvatila da ljubav nije posedovanje i kad sam dozvolila sebi da verujem da je sasvim moguće da ja jesam nečija/nekome ljubav – ljubav za kojom sam čeznula –

Nezavetovana simfonija sveta- pesme

Naslovna strana

TUPAVE IGRICE ŽIVOTA

Igrajući neku tupavu igricu u kojoj je cilj, uklopiti prave loptice na pravo mesto jasno sam shvatila šta je ženska nesreća i šta je to od čega bežim.

 

Žene upadaju u zamku da veruju da im je život neostvaren i propao ako do nekih godina starosti ne nađu veliku pravu ljubav. Zbog toga prave tri vrste grešaka:

Prva je ta što čekajući – onog pravog- ne opaze sve one ljude i prilike od kojih je mogla nastati prava jer veruju da se prava velika ljubav javlja tek tako, jer ne znaju da sve što postoji ima svoj PROCES stvaranja te da se velika ljubav STVARA i neguje.

Druga greška je povezana sa velikom željom da se doživi i svetu pokaže ta velika ljubav, pa često nekim „susretima“, vezama i odnosima daju preveliko značenje, nazivajući ih velikom šta sve ne, i živeći u sopstvenoj iluziji koja kad tad pukne.

Treća vrsta grešaka je povezana vremenskim određenjem – do nekih godina-. I kada se približe te neke godine, a sve se mladalačke iluzije rasprše, onda se posebno uloži napor da se stvori nova iluzija, a to se poklopi sa nečijim osećajem dužnosti da ispuni društveno nametnute rodne uloge. Onda dođe venčanje, deca…i jednog dana se svi umore od rodnih uloga, od iluzija, od osećanja promašenosti i „nisam ovo hteo/htela u životu“ i gle svađe, nasilje, razvodi… I onda smo opet na početku…

Srećom, ja samo samo gubim partije na tupavim igricama čekajući „pravu“ kuglicu, za stvaran život ne stvaram iluzije o savršenim bojama koje će baš takve uklopiti u neku moju ovakvu koncepciju.

 

Sklerozica

Sve što ste željeli da pitate o MS, a niste imali koga! (Ili ćete naći ovdje ili možete da me pitate)

Discover

A daily selection of the best content published on WordPress, collected for you by humans who love to read.

Lovac na sunce

Pesnik. Lovac na sunce. Distrofija bluz. Borac. Nemam prava na predaju i ne priznajem poraz.

Andjelija Simic

Psychology unplugged

budic.kaca90

Oblak od vune i zagorele kokice.

Putuj po Srbiji

odmor, kultura, ljubav

P O V E Z I V A NJ E

pokušavam biti čovjek

©seherzadadelic

Šta je život, par koraka... od avlije do sokaka.

feminist review

the FR blog

Vegetarijanstvo, veganstvo, bezglutenska kuhinja

vegetarijanstvo, veganstvo, bez glutena

Gospel of Lestat Gianni

Menjamo svest da bismo promenili svet

diplomiraniduduk

Razmišljanja jednog (ne?)običnog Duduka ili(ti) p...ljuv...anje uz vetar, a možda i sviranje ... za male pare

%d bloggers like this: